Velika kriza-velika šansa!
U poslednjih par nedelja svedoci smo kako velikog stradanja
naroda, tako i mnogih herojstava. Neki su nesebično činili, ne tražeći ni flašu
vode za to. Drugi su pomagali, ali se usput promovisali. Treći su promovisali
svoje poslove, ali opet davali. Četvrti su činili jer im je to u opisu posla
itd. Kao i uvek, bilo je onih koji su dovodili u pitanje tuđe dobročinstvo.
Svako od nas je pomagao onoliko koliko je mogao. Pomagali
smo iz različitih pobuda. Neko je pomagao jer je proživeo slično iskustvo. Neko
jer je su njegovi bližnji stradali. Neko jer smatra da je to njegova građanska
dužnost. Neko je video to kao dobru priliku za samopromociju (posla ili
ličnosti). Neko je hteo da spoji lepo i korisno, da pomogne a i da se promoviše.
Neko je to radio da bi se pokazao pred drugima. Ima i onih koji su to radili iz
čistog altruizma*
Altruizam je divna stvar, ali kao i većina stavova i
ponašanja ON SE UČI. Ljudi se ne rađaju kao altruisti. Možda postoji genetska
predispozicija za altruizam, ali je ključni momenat učenje koje dolazi iz spoljašnje
sredine. Ono što je ključno u ovoj situaciji jeste da je veliki broj ljudi
učinio dobre stvari, iz kojih god pobuda da je to radio. Isti ti ljudi su mogli
da sede u komforu svoga doma i da jedu topao obrok i gledaju TV, ali nisu. Oni
su izabrali da napuste svoj komfor i
da daju svoj doprinos (koliki god on bio, i iz koje god pobude bio).
Oni nisu morali da
pomažu, to se od njih ne očekuje, to
se ne podrazumeva!
Šta NE TREBA da
radimo?
Ne treba da dovodimo u pitanje pobude iz kojih neko pomaže.
Ne treba da osuđujemo mlade koji fotografijama zabeležavaju svoj doprinos. Ne
treba da diskreditujemo nečiju pomoć jer je „on mogao više da uradi“. Ne treba
da odbijamo ničiju pomoć jer nudi „malo“. Ne trebamo da odbijamo volonterke jer
su „lopate samo za muške ruke“. Ne treba da umanjujemo ničiju važnost. Na slici (levo) vidimo slogan "pomaži i ćuti". Taj slogan obezvređuje dobrovoljni čin pomaganja. Čak i u firmama gde je "nečiji posao" da neko npr. puni džakove, potrebno je hvaliti ljude koji to rade. A pogotovo je potrebno to raditi kada neko slobodnom voljom to radi!
Šta treba da radimo
kako bismo podstakli druge?
Da bi neko nastavio da se ponaša na altruistički način,
potrebno je da mu takva ponašanja pozitivno potkrepljujemo! Šta to znači? Svako
dobro ponašanje, kojih je veoma mnogo, treba da prepoznamo- POHVALIMO! Na ovaj
način učvršćujemo to ponašanje i navodimo tu osobu da ponovi to ponašanje.
Ljudi koji su na primer davali paket pomoći crvenom krstu, nisu mogli da „uberu
plod svog truda“ kada paket stigne do osoba kojima je namenjen- jer fizički
nisu tu da vide zahvalnost za pomoć. Ilustrovaću važnost prepoznavanja ovakvog ponašanja
primerom iz organizacije Prevent čiji sam član. Prevent je delio zahvalnice i
kondome svima koji su doneli pomoć. Ta zahvalnica je parče papira koja nema
neku materijalnu vrednost, a ipak oni koji su je dobili su se osećali još bolje
što su pomogli.
Iz tog razloga vas ohrabrujem da prepoznajete svako dobro
ponašanje, zato lajkujte, šerujte, hvalite, komentarišite, tapšite po ramenu,
čestitajte, grlite, nasmejte se... svima koji daju svoj doprinos, a isto to
radite i sami sebi kad uradite nešto dobro!
I ... razmislite: da nas roditelji nisu hvalili jer smo
kakili u nošu... gde bismo danas kakili?
Za kraj ću vas podsetiti da je svaka kriza, ujedno i šansa.
Ovu tragediju koja je pogodila našu zemlju, možemo da okrenemo u svoju korist i
iz nje izvučemo najbolje. Pokazali smo šta možemo kada radimo zajedno. Takođe
bih da se zahvalim svima za njihov doprinos od deteta koje se odreklo svoje
igračke do Đokovića koji se odrekao svoje premije.
PS: ovaj tekst se ne odnosi na političare i njihove aktivnosti, za to bi bio potreban novi tekst. Međutim iste ne smatram vredne moga vremena.
-
Ovaj tekst je autorski. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu biće mi drago, ali vas ljubazno molim da u tom slučaju postavite link ka mom blogu i/ili me kontaktirate. Hvala na razumevanju :)
Нема коментара:
Постави коментар