Pedofili(ja)
Od malih nogu nas
roditelji uče da se čuvamo nepoznatih ljudi, kako bismo se sačuvali od
pedofila ili narko dilera. Kada je reč o drogama, zanemarljiv broj narko dilera
poklanja drogu deci. U taj svet se ulazi na drugačiji način. Što se tiče
pedofila, statistički najmanji procenat zlostavljača dece su
neznanci ili „nepoznate čike“.
Šta je to pedofilija?
Kada pričamo o psihološkom
aspektu pedofilije, ona se svrstava u seksualne parafilije (perverzije). Pedofilija
je seksualno zanimanje za decu. Dijagnozu pedofilije ne postavljamo ako počinitelj nema šesnaest ili više godina, a bar je pet godina stariji od žrtve- kako bismo
ostavili prostora za adolescentsku seksualnost. Detetom se obično smatra svako
ko ima trinaest ili manje godina, što se opet ne može uzeti kao striktan okvir
u zavisnosti od psihoseksualnog razvoja deteta.
Pedofilija, kao i ostale
seksualne perverzije, postoji u rasponu od „bezopasne“ seksualne maštarije
(koje nikada nisu iskazane), pa sve do slučajeva u kojima pojedinca nagon
navede na kidnapovanje, silovanje i ubistvo. U praksi se kidnapovanje retko
dešava, dok se ubistva dešavaju još ređe. Mnogi pedofili prožive čitav svoj
život a da nikada nisu „dotakli“ neko dete. Oni svoje nagone zadovoljavaju
maštanjem i masturbacijom (nekad uz dodatnu stimulaciju fotografijama i video snimcima na
kojima su deca). Određeni broj pedofila stupaju u kontakt sa decom, ali se nikad ne „osmele“ da ih
dodiruju na seksualan način, već im daju poklončiće ili ih dodiruju na socijalno prihvatljiv način. Najopasniji za psihofizičko zdravlje svojih žrtava
su naravno pedofili koji decu primoravaju na seksualno milovanje ili na samu
penetraciju. Iako se veoma retko dešava, u ekstremnim slučajevima pedofili
kidnapuju decu ili ih kupuju kroz lance trgovine ljudima.
Ko su to pedofili?
Statistički,
veći procenat je muških pedofila, ali naravno da ima i žena sa ovom
parafilijom. Uprkos opštem verovanju da su pedofili sumnjivi nepoznati ljudi
koji vrebaju decu po parkovima, većinu pedofila poznajemo i sa njima smo u
svakodnevnom kontaktu. Neki pedofili biraju profesiju koja će im omogućiti
kontakt sa decom. Iako ne smemo izostaviti one koji su potpuni stranci,
najveći broj zlostavljača su članovi porodice, komšije, učitelji, sveštenici, bejbisiterke,
treneri, pedijatri, nastavnici ili ljudi koji su
svakodnevno u kontaktu sa decom. Ovo često može predstavljati prepreku u primećivanju zlostavljanja, jer se dešava da ti ljudi iskazuju nežnost koja na prvi pogled može biti socijalno prihvatljiva ili čak poželjna. Iz tog razloga, kao i straha i stida veliki broj slučajeva zlostavljanja
nikad ne izađe na videlo.
Ko su žrtve pedofilije?
Kada nagon navede pedofila da pređe iz zone maštarija u
konkretna dela, posledica toga je viktimizacija druge osobe (deteta). Ni jedno
dete ne pristaje svojom voljom na seksualni odnos, ono je prisiljeno! Iako neki
pedofili racionalizuju zlostavljanje idejom da deca u tome uživaju, da
izazivaju, ili da će nešto naučiti iz svega toga- to nikako nije istina. Veći
broj pedofila ima preferenciju prema ženskoj deci, ali ima i onih koji imaju
preferencije ka muškoj deci. Takođe, većina pedofila ima određen tip dece koji
preferira, što uključuje boju kose, građu, okvirno godine itd.
Šta možemo da uradimo?
Ono što
roditelji mogu da urade jeste da nauče svoje dete da NIKO ne sme da ih dodiruje na (seksualni) način koji detetu
ne prija, ne treba ograničiti potencijalnog izvršioca na „sumnjivog čiku iz
parka“. Treba ohrabriti dete da se poverava roditeljima i periodično
podsticati razgovor o tome da li ih neka starija osoba dodiruje na neprikladna
mesta. Takođe neki od pokazatelja kontinuiranog seksualnog zlostavljanja jesu
učestalo mokrenje u krevet, uništavanje dečijih lutaka sa akcentom na
uništavanje i šaranje lica lutke, a na dečijim crtežima kada dete crta sebe
može da škraba svoje telo ili delove svoga tela koji su „prljavi“.
Da li je pedofilija izlečiva?
Pod određenim uslovima, uz adekvatan psihoterapijski rad...
neke pedofile je moguće izlečiti. O samom izlečenju od pedofilije će biti više
reči u sledećem blogu.
Stefan Mitrović Jokanović
TA psihoterapeut (u edukaciji)
Ovaj tekst je autorski. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu biće mi drago, ali vas ljubazno molim da u tom slučaju postavite link ka mom blogu i/ili me kontaktirate. Hvala na razumevanju :)
TA psihoterapeut (u edukaciji)
Ovaj tekst je autorski. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu biće mi drago, ali vas ljubazno molim da u tom slučaju postavite link ka mom blogu i/ili me kontaktirate. Hvala na razumevanju :)
Veoma lepo objasnjeno.Odlican tekst. Molim te da ti jedan od sledecih tekstova bude dopuna na isti. Saveti za roditelje da ne kace decje slike na FB. Iako su bile edukacije u nekim (ne znam da li u svima) skolama po NS, mnogima to izgleda ne dopire do mozga, i ne shvataju to dovoljno ozbiljno. Treba vise skretati paznju na takve stvari. I kako da roditelji saslusaju decu.
ОдговориИзбришиHvala na lepim rečima. Neke smernice stoje u tekstu, ali svakako hvala na konstruktivnim predlozima.
ИзбришиOdličan i veoma stručan tekst! Volela bih u nastavku da pročitam više o uzrocima nastanka ove paafilije i o konceptu tzv. "erotizacije traume". Hvala! :)
ОдговориИзбришиHvala Sanja za lepe reči. Plan je je da napišem drugi deo teksta gde će akcenat biti na uzroku parafilije i lečenju. Mada o konceptu erotizacije traume ću da porazmislim kao trećem delu :)
Избриши