понедељак, 5. мај 2014.

Pedofili(ja)



Pedofili(ja)

Od malih nogu nas  roditelji uče da se čuvamo nepoznatih ljudi, kako bismo se sačuvali od pedofila ili narko dilera. Kada je reč o drogama, zanemarljiv broj narko dilera poklanja drogu deci. U taj svet se ulazi na drugačiji način. Što se tiče pedofila, statistički najmanji procenat zlostavljača dece su neznanci ili „nepoznate čike“. 

Šta je to pedofilija?

Kada pričamo o psihološkom aspektu pedofilije, ona se svrstava u seksualne parafilije (perverzije). Pedofilija je seksualno zanimanje za decu. Dijagnozu pedofilije ne postavljamo ako počinitelj nema šesnaest ili više godina, a bar je pet godina stariji od žrtve- kako bismo ostavili prostora za adolescentsku seksualnost. Detetom se obično smatra svako ko ima trinaest ili manje godina, što se opet ne može uzeti kao striktan okvir u zavisnosti od psihoseksualnog razvoja deteta.
Pedofilija, kao i ostale seksualne perverzije, postoji u rasponu od „bezopasne“ seksualne maštarije (koje nikada nisu iskazane), pa sve do slučajeva u kojima pojedinca nagon navede na kidnapovanje, silovanje i ubistvo. U praksi se kidnapovanje retko dešava, dok se ubistva dešavaju još ređe. Mnogi pedofili prožive čitav svoj život a da nikada nisu „dotakli“ neko dete. Oni svoje nagone zadovoljavaju maštanjem i masturbacijom (nekad uz dodatnu stimulaciju fotografijama i video snimcima na kojima su deca). Određeni broj pedofila stupaju u kontakt sa decom, ali se nikad ne „osmele“ da ih dodiruju na seksualan način, već im daju poklončiće ili ih dodiruju na socijalno prihvatljiv način. Najopasniji za psihofizičko zdravlje svojih žrtava su naravno pedofili koji decu primoravaju na seksualno milovanje ili na samu penetraciju. Iako se veoma retko dešava, u ekstremnim slučajevima pedofili kidnapuju decu ili ih kupuju kroz lance trgovine ljudima.

Ko su to pedofili?

                Statistički, veći procenat je muških pedofila, ali naravno da ima i žena sa ovom parafilijom. Uprkos opštem verovanju da su pedofili sumnjivi nepoznati ljudi koji vrebaju decu po parkovima, većinu pedofila poznajemo i sa njima smo u svakodnevnom kontaktu. Neki pedofili biraju profesiju koja će im omogućiti kontakt sa decom. Iako ne smemo izostaviti one koji su potpuni stranci, najveći broj zlostavljača su članovi porodice, komšije, učitelji, sveštenici, bejbisiterke, treneri, pedijatri, nastavnici ili ljudi koji su svakodnevno u kontaktu sa decom. Ovo često može predstavljati prepreku u primećivanju zlostavljanja, jer se dešava da ti ljudi iskazuju nežnost koja na prvi pogled može biti socijalno prihvatljiva ili čak poželjna. Iz tog razloga, kao i straha i stida veliki broj slučajeva zlostavljanja nikad ne izađe na videlo.


Ko su žrtve pedofilije?

Kada nagon navede pedofila da pređe iz zone maštarija u konkretna dela, posledica toga je viktimizacija druge osobe (deteta). Ni jedno dete ne pristaje svojom voljom na seksualni odnos, ono je prisiljeno! Iako neki pedofili racionalizuju zlostavljanje idejom da deca u tome uživaju, da izazivaju, ili da će nešto naučiti iz svega toga- to nikako nije istina. Veći broj pedofila ima preferenciju prema ženskoj deci, ali ima i onih koji imaju preferencije ka muškoj deci. Takođe, većina pedofila ima određen tip dece koji preferira, što uključuje boju kose, građu, okvirno godine itd.


Šta možemo da uradimo?

                Ono što roditelji mogu da urade jeste da nauče svoje dete da NIKO ne sme da ih dodiruje na (seksualni) način koji detetu ne prija, ne treba ograničiti potencijalnog izvršioca na „sumnjivog čiku iz parka“. Treba ohrabriti dete da se poverava roditeljima i periodično podsticati razgovor o tome da li ih neka starija osoba dodiruje na neprikladna mesta. Takođe neki od pokazatelja kontinuiranog seksualnog zlostavljanja jesu učestalo mokrenje u krevet, uništavanje dečijih lutaka sa akcentom na uništavanje i šaranje lica lutke, a na dečijim crtežima kada dete crta sebe može da škraba svoje telo ili delove svoga tela koji su „prljavi“.

Da li je pedofilija izlečiva?

Pod određenim uslovima, uz adekvatan psihoterapijski rad... neke pedofile je moguće izlečiti. O samom izlečenju od pedofilije će biti više reči u sledećem blogu.

Stefan Mitrović Jokanović

TA psihoterapeut (u edukaciji)





Ovaj tekst je autorski. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu biće mi drago, ali vas ljubazno molim da u tom slučaju postavite link ka mom blogu i/ili me kontaktirate. Hvala na razumevanju :)

4 коментара:

  1. Veoma lepo objasnjeno.Odlican tekst. Molim te da ti jedan od sledecih tekstova bude dopuna na isti. Saveti za roditelje da ne kace decje slike na FB. Iako su bile edukacije u nekim (ne znam da li u svima) skolama po NS, mnogima to izgleda ne dopire do mozga, i ne shvataju to dovoljno ozbiljno. Treba vise skretati paznju na takve stvari. I kako da roditelji saslusaju decu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na lepim rečima. Neke smernice stoje u tekstu, ali svakako hvala na konstruktivnim predlozima.

      Избриши
  2. Odličan i veoma stručan tekst! Volela bih u nastavku da pročitam više o uzrocima nastanka ove paafilije i o konceptu tzv. "erotizacije traume". Hvala! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Sanja za lepe reči. Plan je je da napišem drugi deo teksta gde će akcenat biti na uzroku parafilije i lečenju. Mada o konceptu erotizacije traume ću da porazmislim kao trećem delu :)

      Избриши