Seksualne disfunkcije kod muškaraca

Većina seksualno aktivnih muškaraca se tokom života susretne sa seksualnim poteškoćama. Svakom muškarcu može da se desi poteškoća koja će biti prolazna, problem je kada poteškoće postanu hronične. Seksualne poremećaje koje muškarci mogu da imaju su erektilna disfunkcija, preuranjena ejakulacija, preusmerena ejakulacija, poremećaji seksualne želje, poremećaj orgazma i parafilije.  

                Erektilna disfunkcija  je nemogućnost postizanja erekcije (impotencija). Može biti potpuna, gde osoba uopšte ne može da doživi erekciju, a može biti i delimična u tom slučaju osoba može da doživi polovičnu erekciju. Uzročnici erektilne disfunkcije mogu biti fizičke i psihičke prirode, takođe neretko su uzročnici i psihičke i fizičke prirode.

                Preuranjena ejakulacija je nemogućnost kontrolisanja ejakulacije. Muškarac koji pati od preuranjene ejakulacije nema kontrolu volje kada će ejakulirati. Nekim muškarcima se dešava da ejakuliraju i pre nego što dođe do same penetracije, dok neki muškarci uspeju da dođu do penetracije ali imaju poteškoće da je produže koliko oni žele. Uzročnici preuranjene ejakulacije su psihičke prirode.

                Preusmerena ejakulacija se događa kada se mišić na vratu bešike ne zatvori pa time ostavlja otvoren put da ejakulat ode u bešiku. Prva preusmerena ejakulacija može da uznemiri muškarca jer kada uzbuđenje poraste do ejakulatornog vrhunca, ejakulat ne izađe iz penisa. Sama po sebi, preusmerena ejakulacija nije štetna, ne utiče ni na ugodnost koju pruža orgazam ni na erekciju. Preusmerena ejakulacija kod nekih ljudi (preterano anksioznih, graničnih slučajeva ili psihotičnih) može izazvati druge seksualne probleme. Uzrok preusmerene ejakulacije je najčešće su fizički ili posledica konzumiranja određenog leka.

              Poremećajem seksualne želje nazivamo smanjeno ili nepostojeće zanimanje za seksualno ponašanje i maštanje, ili preterano zanimanje,  koje osobi izazivaju značajne smetnje u svakodnovnom funcionisanju ili međuljudskim odnosima. Ono što najčešće predstavlja problem u vezama jeste raskorak između želje jednog partnera u odnosu na želje drugog partnera. Ne postoji „određena mera“ seksualne želje koju osoba treba da poseduje, neki muškarci se obraćaju terapeutu jer su u prethodnim vezama imali veću seksualnu želju, ili su u prethodnom periodu života imali veću seksualnu želju ili partner/ka smatra da bi njegovu želju trebalo „popraviti“. Snažnu neugodnu negativnu fizičku reakciju na seks, nazivamo seksualna averzija. Ona može uključivati pravu paniku, vrtoglavicu, mučninu itd. Preteranu želju za seksom imaju oni muškarci koji „ne mogu“ da se suzdrže od stupanja u seksualne odnose iako ih stupanje u te odnose može zdravstveno ugroziti, ili im uništava vezu koju žele da održe, ili ih zaokupira toliko da nemaju vremena za životne obaveze. Uzroci poremećaja seksualne želje su najčešće psihički, mada mogu biti i posledica korištenja nekog leka.

                Poremećaj orgazma, veoma je lako zaključiti, jeste kada muškarac ne može da doživi vrhunac. Ovo je u teoriji tako i tačno je, ali u praksi se sreću razne „varijacije“. Poremećaju orgazma često može biti uzrok nedostatka seksualne želje, ukoliko muškarac može da doživi erekciju i ima seks, ali ne želi da ima seks (ili ne želi da ima seks sa tom osobom). Takođe muškarac može da pati od nedostatka seksualne želje, jer u prethodnom iskustvu nije dugo mogao da doživi vrhunac te je izgubio volju za seksom. Imamo i opciju kada muškarac pati od impotencije u čijoj je osnovi nemogućnost postizanja vrhunca, gde muškarac nesvesno sebe sabotira. Uzročnici poremećaja orgazma mogu biti i psihički i fizički i kombinacija ta dva.

                Parafilije su intenzivni seksualni doživljaji koji su u suprotnosti sa onime što socijalna sredina smatra „normalnim“. Reč parafilija se sastoji od prefiksa para (što znači „abnormalno“) i reči philia (što znači „ljubav“). U narodu parafilije zovemo seksualnim perverzijama, ali ja neću koristiti taj termin jer smatram da ima negativnu notu. Za nekoga kažemo da ima seksualnu parafiliju ako upražnjava seks, masturbira ili mašta o imanju seksa sa osobama koje pate ili ih ponižavaju, sa određenim predmetima, životinjama, decom ili osobama koje nisu saglasne sa time itd.

Ovo su osam kategorija parafilija po DSM-IV dijagnostičkom priručniku:

     1. Egzibicionizam. Egzibicionisti su (obično muškarci) koji svoje genitalije pokazuju neznancima, nekada neki od njih i masturbiraju u javnosti. Reakcija koju očekuju od svojih žrtava je da budu šokirane, a manji procenat se nada da će ih proceniti kao privlačne.

                2. Fetišizam. Je preterano seksualno uzbuđenje koje je podstaknuto nekim neživim predmetom ili posebnim delom tela. Na primer cipele, čipkaste gaće, visoke štikle, kožna ili lateks odeća, kosa (ona na glavi), stopala, dlake itd. Predmeti koji su namenski zrađeni za seksualnu upotrebu, poput vibratora ili dildoa ne predstavljaju fetišizme. Osoba može imati problem kada ovo postane jedini način na koji ona može seksualno da se uzbudi.
         3.Froterizam. Froterizam je trljanje o neznance u gužvi (najčešće javni prevoz ili lift) sa ciljem postizanja seksualnog uzbuđenja. 
        4. Pedofilija. Pedofilija je seksualno zanimanje za decu koje je ujedno i najproblematičnija i najdestruktivnija parafilija. Više o pedofiliji možete saznati na mom prethodnom blogu pedofili(ja). 

         5. Mazohizam. Pod pravim seksualnim mazohizmom podrazumevamo kada osobu seksualno uzbuđuje da je neko ponižava, udara, bičuje, ujeda, vezuje ili guši (rukama, užetom...) . Kada osobe koje su mazohisti maštaju, one razmišljaju o tome da budu silovane, ponižavane, seksualno mučene, da budu robovi itd.

        6. Sadizam. U pravu ste, Kristijan iz „50 nijansi sive“ :) Sadisti su češće muškarci nego žene, svoje tendecije otkrivaju u adolescenciji a neki i u odraslom dobu. Na sadizam nalećemo u raznim oblicima, od blagih maštarija pa sve do ubistva „iz strasti“. Seksualni sadista može biti osoba koja ima i bilo koju drugu parafiliju, pa čak i mazohizam. Posebne kategorije sadizma su seksualne fascinacije uriniranjem i izlučivanjem fekalija po parteru. 

         7. Transvestitski fetišizam. Muškarci koje seksualno uzbuđuje nošenje ženske odeće su transvestitski fetišisti. Ovaj poremećaj je ograničen na muškarce i oni su najčešće heteroseksualne orijentacije, mada ima i homoseksualaca. Ljudi često greškom brkaju transvestitski fetišizam sa transseksualcima- osobe koje imaju poremećaj rodnog identiteta, to su osobe koje nose žensku odeću jer smatraju da su žene „zarobljene“ u muškom telu. 

         8. Voajerizam. Osobe koje tajno posmatraju nekoga ko se presvlači, tušira ili ima seksualne odnose, nazivamo voajerima. Posmatranje žrtve je obično praćeno masturbacijom. Voajerizam je relativno normalna pojava u našoj kulturi pogotovo u adolescenciji, međutim postaje parafilija ukoliko to postaje jedini način da se dođe do seksualnog uzbuđenja.

Seksualne disfunkcije su većinom izlečive, ali uspeh terapije zavisi od mnogo faktora: od klijenta, od partnera, od okolnosti, od opšteg zdravlja, motivisanosti za promenu i od samog psihoterapeuta.

Uskoro, slede tekstovi o svakoj seksualnoj disfunkciji posebno, a onda ćemo pisati i o seksualnim disfunkcijama kod žena.


Ovaj tekst je autorski. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu biće mi drago, ali vas ljubazno moli da u tom slučaju postavite link ka mom blogu i/ili kontaktirate mene. Hvala na razumevanju :)