"TRI ČIKE" - kako se psihoterapeut razlikuje od psihologa i psihijatra

        U svakodnevnom kontaktu s ljudima (i privatnom i profesionalnom) primetio sam da većina ljudi ima problema sa razlikovanjem tri profesije koje su srodne, ali različite. Smatram da je od velikog značaja da budemo informisani o tome koje usluge možemo dobiti kod koga. U daljem tekstu možete pročitati ko su to, šta rade, i kako „nastaju“ psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti.

Ono što im je zajedničko jeste da se sve tri profesije bave mentalnim zdravljem ljudi.

Psiholog

 

Kako se postaje? Da biste bili psiholog potrebno je da završite studije psihologije.

Šta radi psiholog? Kao psiholog (bi trebalo da) možete se zaposliti na klinici, u pedagoško obrazovnim ustanovama, pri vojsci ili policiji, u sportskim klubovima, u poslovnom svetu (Ljudski resursi, marketing)... svudge gde se radi s ljudima.

S obzirom da pričamo o mentalnom zdravlju zadržaću se na priči o kliničkim psiholozima. Ukoliko je psiholog završio samo studije psihologije i radi na klinici (u domu zdravlja) njegova uloga jeste da uz pomoć razgovora (intervjua) i primene psiholoških testova utvrdi u čemu je problem (postavi dijagnozu). Psiholog svoj izveštaj prosleđuje psihijatru koji bi trebao da leči pacijenta. Ukoliko psiholog nije završio neke dodatne edukacije, on ne može da leči pacijenta!

Psihijatar

Kako se postaje? Da biste bili psihijatar potrebno je prvo završiti osnovne studije medicine kako biste postali dr. Med. , a nakon toga je potrebno završiti specijalističke studije iz psihijatrije.

Šta radi psihijatar? Psihijatar na osnovu izveštaja psihologa i razgovora sa pacijentom postavlja dijagnozu. Na osnovu dijagnoze koju je postavio, psihijatar prepisuje lekove koji pomažu u otklanjanju simptoma . Više o lečenju psihičkih tegoba isključivo lekovima ćete moći pročitati u sledećem tekstu: „Šarene pilule“.  Ukoliko psihijatar nije završio neke dodatne edukacije, njegovo lečenje se završava na farmako terapiji (lekovima).

Psihoterapeut

Kako se postaje? Da biste bili psihoterapeut potrebno je prvenstveno da budete psiholog ili (neuro)psihijatar, a pojedine psihoterapijske škole primaju sociologe i pedagoge u svoje redove. Uz diplomu nekog od prethodno navedenih fakulteta potrebno je da završite školu za psihoterapeuta. U svetu ima mnogo psihoterapijskih škola, međutim samo neke od njih postoje dugi niz godina i njihov rad je potvrđen naučnim istraživanjima kao i uspešnom praksom.  Neke od škola koje su kod nas popularne su: psihoanalitička (Frojdova škola), Transakciona analiza, porodična psihoterapija, geštalt, psihodrama, konstruktivistička psihoterapija, kognitivno-bihevijoralna psihoterapija, kognitivna psihoterapija. Svaka od ovih psihoterapijskih škola je dobra za određenu problematiku. Najbolji scenario je ako je psihoterapeut otvorenog uma i koristi znanja i tehnike iz više psihoterapijskih škola.

            Kao primer ću navesti ključne faze kroz koje prolaze edukanti koji žele da postanu transakcioni psihoterapeuti. Teorijski deo koji edukant treba da „odsluša“ traje (minimum) sedam godina. Kroz taj obrazovni proces edukant je dužan da sam prođe određeni broj sati rada na sebi, što znači da on bude u ulozi klijenta i da kroz psihoterapiju promeni svoja iskrivljena uverenja. Na ovaj način budući psihoterapeuti spoznaju kako je to biti u ulozi klijenta, ali što je mnogo važnije smanjuju šansu da, kada oni počnu da rade psihoterapiju, prave greške koje će biti kontraproduktivne za njihove klijente. U sklopu rada na sebi imaju zaduženje da prikažu svoju ličnost kroz teorijsko znanje koje su stekli u školi. Posle par godina edukacije i „dovoljno“ rada na sebi, edukanti imaju priliku da jedni sa drugima rade psihoterapiju (naravno uz nadgledanje supervizora). Kada supervizor proceni da je edukant spreman za samostalan psihoterapijski rad, on edukantu daje dozvolu da može da radi ali uz obaveznu superviziju. To znači da je edukant dužan da svom supervizoru prikaže svoj psihoterapijski rad sa klijentom kako bi mu supervizor dao usmerenja i eventualne korekcije. Edukanti su dužni da redovno odlaze na superviziju, pogotovo kada se susreću sa problematikom koja je nova za njih. Takođe, edukanti su dužni da, ukoliko procene da je problematika klijenta izvan njihovog trenutnog „domašaja“, proslede klijenta nekom od iskusnijih kolega. Tek kada edukant ispuni sve uslove (odslušan teorijski deo, napisani potrebni radovi, dovoljan broj sati rada na sebi i dovoljan broj sati superviziranog rada sa klijentima) on tada ima priliku da izađe na ispit za nacionalnog transakcionog psihoterapeuta.

Iako na nekim fakultetima psihologije postoje usmerenja i mester studije iz psihoterapije, završavanjem tih studija se NE POSTAJE PSIHOTERAPEUT.

Šta radi psihoterapeut? Psihoterapeut se prvih par seansi (susreta) upoznaje sa klijentom i upoznaje sa problemom zbog koga je klijent  došao. Kada klijent i terapeut ustanove u čemu je problem i koji je uzrok problema oni sklapaju ugovor o tome šta klijent želi da postigne psihoterapijom. Ostali deo psihoterapije posvećuju ostvarivanju psihoterapijskog cilja koji su dogovorili ugovorom. Kada klijent ispuni cilj koji je postavio, ukoliko ne želi da postavi neki novi cilj, psihoterapijski proces se završava. Psihoterapijom je moguće promeniti svoja ponašanja koja nam prave problem u svakodnevnom funkcionisanju, rešiti svoje emocionalne probleme,  naučiti nove veštine poput asertivne komunikacije, snalaženja u partnerskim odnosima, rešavanje konflikata, veštine roditeljstva (itd). Naravno jedan od najvažnijih ciljeva psihoterapije uopšte jeste lečenje mentalnih bolesti.

Da li psihoterapeut može da prepisuje lekove? Psihoterapeuti nisu lekari i nemaju pravo izdavanja recepata za lekove. Psihijatri koji su završili psihoterapijsku školu imaju pravo da prepišu lekove, a psihoterapeuti koji su psiholozi (ili sociolozi) uglavnom sarađuju sa psihijatrima od poverenja.

Šta ovo sve znači u praksi? Ukoliko imate problem, želite da izvršite neku promenu u životu najbolje je obratiti se psihoterapeutu. Glavni razlog što je bolje da odemo kod psihoterapeuta je taj što su oni obučeni da nađu uzrok i da pomognu klijentu da reši problem u korenu, a ne samo da otkloni posledicu (simptom). 

Šta ako vaš psihoterapeut ne može da izdaje lekove? Bez brige, veliki broj problema je rešiv i bez upotrebe bilo kakvih lekova. U slučaju da psihoterapeut proceni da su vam potrebni lekovi ili neke druge usluge lekara, on će vas uputiti na njih.

Naravno, ukoliko vas nešto interesuje, a propustio sam to. Slobodno pitajte :)

Ovaj tekst je autorski. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu biće mi drago, ali vas ljubazno moli da u tom slučaju postavite link ka mom blogu i/ili kontaktirate mene. Hvala na razumevanju :)