Sećam se kada sam se, pre par godina, osmelio da objavim na fejsbuku
kako sam počeo da radim psihoterapiju sa klijentima. Kao mladom stručnjakustudentu, koji je praktikovao psihoterapiju malo više od godinu dana, po malome je bilo strah da se „pohvalim“. Na moju sreću, dobri ljudi kojima se obično okružujem su bili puni podrške i zasuli me lepim komentarima i lajkovima. Hvala vam još jednom :)
No u toj gužvi lepih komentara i podeljene radosti bio je toksičan komentar jedne moje poznanice.
Sećam se da sam kroz glavu provrteo skoro svaki posao koji sam radio do te recimo dvadesetpete godine.
Od prodavanja sredstva za skidanje lepka od traka sa prozora nakon bombarodvanja, koje mi je omogućilo brdo sladoleda i kojima sam prvi put kupio sam sebi patike.
Preko brojnih poslova na građevini - što u Srbiji, što u Austriji, kako bih sebi platio treću godinu studija na fakultetu.
Skoro decenijskog angažovanja na Exitu koje mi je donelo što novca, što
zabave i gomile poznanstava i raznih iskustava.
Do personalnih treninga gde sam svoje znanje, iskustvo i ljubav prema vežbanju prenosio na druge, i imao spoj ljubavi i zarade.
Do mog tad već petogodišnjeg iskustva u radu sa decom u dečijim rođendaonicama kojim sam finansirao fakultet, stručnu literaturu, edukaciju za psihoterapeuta, te sva putovanja, mini izlete i godišnje odmore koje sam pravio sebi da napunim baterije.
I još mnogih drugih poslova u kojima sam se oprobao na tom putu ka svom svetom gralu PSIHOTERAPIJI!
Bilo je dobro podsetiti se svih razočaranja, padova, osmeha, malih uspeha, strahova i radovanja koja sam prošao na tom putovanju.
U tom momentu sam osetio samoponos i učinio da ta situacija umesto gorča, bude daleko slađa nego što sam prvobitno planirao :)
Danas kada sam u izgradnji nove životne etape u koju ulazim sa velikim strahom, posvetio sam čitavo popodne i veče u podsećanju na to šta sam od tog momenta pa do sada postigao.
kako sam počeo da radim psihoterapiju sa klijentima. Kao mladom stručnjakustudentu, koji je praktikovao psihoterapiju malo više od godinu dana, po malome je bilo strah da se „pohvalim“. Na moju sreću, dobri ljudi kojima se obično okružujem su bili puni podrške i zasuli me lepim komentarima i lajkovima. Hvala vam još jednom :)
No u toj gužvi lepih komentara i podeljene radosti bio je toksičan komentar jedne moje poznanice.
Glasio je otprilike ovako, parafraziraću:
„Iju šta ti sve nećeš raditi u životu, odluči se već jednom“.
Sećam se da sam kroz glavu provrteo skoro svaki posao koji sam radio do te recimo dvadesetpete godine.
Od prodavanja sredstva za skidanje lepka od traka sa prozora nakon bombarodvanja, koje mi je omogućilo brdo sladoleda i kojima sam prvi put kupio sam sebi patike.
Preko brojnih poslova na građevini - što u Srbiji, što u Austriji, kako bih sebi platio treću godinu studija na fakultetu.
Skoro decenijskog angažovanja na Exitu koje mi je donelo što novca, što
zabave i gomile poznanstava i raznih iskustava.
Do personalnih treninga gde sam svoje znanje, iskustvo i ljubav prema vežbanju prenosio na druge, i imao spoj ljubavi i zarade.
Do mog tad već petogodišnjeg iskustva u radu sa decom u dečijim rođendaonicama kojim sam finansirao fakultet, stručnu literaturu, edukaciju za psihoterapeuta, te sva putovanja, mini izlete i godišnje odmore koje sam pravio sebi da napunim baterije.
I još mnogih drugih poslova u kojima sam se oprobao na tom putu ka svom svetom gralu PSIHOTERAPIJI!
Bilo je dobro podsetiti se svih razočaranja, padova, osmeha, malih uspeha, strahova i radovanja koja sam prošao na tom putovanju.
U tom momentu sam osetio samoponos i učinio da ta situacija umesto gorča, bude daleko slađa nego što sam prvobitno planirao :)
Danas kada sam u izgradnji nove životne etape u koju ulazim sa velikim strahom, posvetio sam čitavo popodne i veče u podsećanju na to šta sam od tog momenta pa do sada postigao.
Moram vam reći da deluje, probajte i vi :)
Stefan M.J.
------
Ovaj tekst je autorski. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu biće mi drago, ali vas ljubazno moli da u tom slučaju postavite link ka mom blogu i/ili kontaktirate mene. Hvala na razumevanju :)
Нема коментара:
Постави коментар