Većina nas je u životu bila izložena nekoj životnoj nepravdi.
Možda nas je neko prevario, ili je neka „viša sila“ uticala na to da naš život
bude neprijatan, ili smo se nekada jednostavno našli na pogrešnom mestu u
pogrešno vreme. Velika je verovatnoća da smo u nekom momentu života bili žrtve
nekoga/nečega.
U svom privatnom i profesionalnom životu povremeno srećem
osobe za koje bi se moglo reći da se češće, a neki i skoro ceo život nalaze u
ulozi Žrtve (slovo ’Ž’ je namerno napisano velikim slovom). Osobe koje
preuzimaju ulogu Žrtve se drastično razlikuju od osoba koje su
objektivno žrtve poput izbeglica koje trenutno prolaze kroz našu zemlju, ili
deteta koga zlostavlja njegov očuh.
Ponašanje koje najviše odlikuje osobe u ulozi Žrtve jeste pasivnost. Umesto da preuzmu odgovornost
za sebe i svoj život kako bi promenili situaciju koja im ne odgovara, one su
sklone da okrivljuju druge i odgovornost za svoj život prebacuju njih. Kada
Žrtvi neko nanese nepravdu, umesto da ona uzme to kao lekciju i uvidi na koji
način je ona doprinela da dođe do toga, ona u potpunosti otpisuje svoju
odgovornost za nemili ishod. Nekada se desi da se Žrtva „zapita“ šta je to
uradila da bi joj se to desilo, ali je to najčešće u cilju da bi učvrstila
svoju poziciju Žrtve rečenicom poput: „Tako mi i treba kada sam bila naivna,
stvarno ne treba verovati ljudima“. Zapravo, svrha ove rečenice je da hrani
životnu poziciju „Jadna ja- vidi šta mi je ovaj zli svet ponovo učinio“.
Od ovih osoba ćete često čuti rečenice poput: „Da nije bilo
njega/nje... ja bih.“ ; „Ja sam svoju karijeru žrtvovao/la zbog porodice.“ ;
„Ja sam ti dao/la najbolje godine mog života.“ ; „Ovaj sistem je kriv što sam
ja dvadeset godina na birou!“; itd.
Kako je živeti sa Žrtvama?
Saživot sa Žrtvama je emocionalno i energetski iscrpljujući.
Oni će nas nekad pozivati da budemo zajedno sa njima u ulozi Žrtve „protiv
nekoga“ (npr. majka poziva svoju decu da se „okrenu protiv oca jer im je on
uništio porodicu“). Ukoliko ne pristajemo na ovaj poziv, velika je šansa da nas
Žrtva vidi kao da smo protiv nje.
Ono što Žrtve odlično rade jeste da emocionalno iznuđuju, a
ukoliko nas procenjuju kao Progoioce koji su odgovorni za njihove nedaće, onda
od nam iznuđuju osećanje krivice.
Da li ove osobe glume žrtvu?
Kada neko glumi on svesno menja svoje ponašanje u odnosu na
njegovo autentično zarad nekog cilja. Ove osobe odigravaju ulogu Žrtve,
što znači da su one nekada naučile da će ponašajući se na ovaj način imati neku
„psihološku dobit“ (dobit ne znači nešto dobro). Od tada ove osobe nesvesno
učvršćuju svoju poziciju Žrtve kroz određena ponašanja.
Kroz psihoterapijski rad je moguće naučiti kako se nositi sa
Žrtvama, uz minimalnu emocionalnu štetu. Naravno, radio sam sa osobama koje su
igrale ulogu Žrtve i koje su uspele da kroz terapijski rad razviju zdravije
obrasce ponašanja.
*Napomena! Tekst je većinski pisan u ženskom rodu, iz
razloga što je imenica Žrtva ženskog roda. Autor
tvrdi da osobe oba pola igraju uloge Žrtve!
__
Ovaj tekst je autorski. Ukoliko želite da ga objavite na svom
sajtu/portalu/blogu biće mi drago, ali vas ljubazno moli da u tom
slučaju postavite link ka mom blogu i/ili kontaktirate mene. Hvala na
razumevanju :)
